TAKSISTA I STARICA

  Na Fejsbuku se pre dva meseca pojavila potresna priča jednog njujorškog taksiste, koja je do danas dobila preko milion i po 'lajkova'.
Priču prenosimo u celosti:
Stigao sam na adresu i zatrubio. Nakon nekoliko minuta čekanja, ponovno sam zatrubio. Pomislio sam da odem, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio.

"Samo trenutak!", čuo sam krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala malena žena od oko devedeset godina. Nosila je haljinu s printom i kapu s tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz 40-tih godina. Pored nje se nalazila najlonska kesa. Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu ne živi. Sav nameštaj je bio prekriven čaršafima.

Nije bilo satova na zidu, nikakvih šoljica ili drugih stvari na stočićima. U uglu je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti.

"Možete li da ponesete moju kesu do auta?", upitala me je. Odneo sam kesu u auto i vratio se da joj pomognem da i ona dođe do auta. Uhvatila me je za ruku i polako smo hodali do automobila.

Stalno mi se zahvaljivala na ljubaznosti. "Nema na čemu", odgovorio sam, "Samo se prema svojim putnicima ponašam onako kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci". "Ti si tako dobar mladić", rekla mi je.

Kad smo došli u auto, rekla mi je adresu i pitala da li bi mogao da je provozam kroz grad. "To nije baš najkraći put", rekao sam joj. "Meni se nikud ne žuri, idem u starački dom", rekla je.

Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj se zacaklile. "Nemam više nikoga od porodice", blago je nastavila. "Doktor je rekao da mi nije preostalo mnogo vremena." Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar.

"Kojim putem želite da se vozite", pitao sam je. Sledeća dva sata smo proveli vozeći se kroz grad. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila. Vozili smo se kroz kraj u kome su ona i njen muž živeli nakon venčanja. Prošli smo i pored skladišta nameštaja, koji je nekad bio plesna dvorana u koju je, kao devojka, išla na ples.

Ponekad bi me zamolila da stanem ispred neke zgrade ili ugla i sedela je gledajući u daljinu, bez reči. Pošto je prvi zrak sunca obasjao horizont, odjednom mi je rekla da je umorna i da krenemo. U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema.

Dvoje starijih ljudi je izašlo napolje čim smo stigli. Bili su to njeni staratelji, koji su pazili na svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Iz prtljažnika sam izvadio njenu kesu i odneo je do vrata.

"Koliko vam dugujem", upitala me je, hvatajući se za torbicu. "Ništa", rekao sam. "Ali od nečega morate da živite", odgovorila mi je. "Ima i drugih putnika", rekao sam joj.

Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se pribila uz mene. "Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala vam", rekla mi je. Stisnuo sam joj ruku i otišao. Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život.

U toj smeni nisam povezao ni jednog drugog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. Šta da je po staricu došao ljuti vozač ili neki koji je nestrpljiv da što pre završi smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao pošto sam zatrubio prvi put? S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar.

VIC DANA :-))))

Došao čovek u Zrenjanin na taxi stajalište i upita taksistu:
-Koliko je vožnja do Elemira?
-500 dinara!
-Ali ja imam samo 400!
-Onda ništa.
Razmišlja tip pa kaže:
-A jel ti mene možeš voziti za tih 400 pa dokle dođemo?
-Može.
I tako oni krenu… Voze se oni tako kad kilometar pred Elemirom kaže taxista:
-Tvojih 400 dinara ističu ovde!
-Ali pobogu, kiša pljušti a to je još samo par km!!
-Napolje! – reče taxista.
Posle nedelju dana, dolazi čovek opet na taxi stajalište. Ovaj put je stajalo 8-9 taxija, a onaj od prošle nedelje je bio u zadnjem redu. Čovek ode kod prvog i kaže:
-Evo ti 1000 dinara za vožnju do Elemira i još 1000 ako mi ga po***iš!
-Marš pederčino! – raspe taxista sto psovki za njim.
Ode ovaj kod drugog:
-1000 dinara za vožnju do Elemira i još 1000 da mi ga po***iš!
-Mrš odavde, tata nek ti ga po**ši…
I tako svi redom su ga opsovali dok dođe on do onoga od prošle nedelje.
-Koliko je vožnja do Elemira?
-500 dinara isto ko i prošla nedelja, šta se praviš lud?!
-Vidi, evo ti 500 dinara, a evo ti još 500 ako me lepo, polako ovuda provezeš i usput maši svojim kolegama…
-Upadaj! zadovoljno rece taxista.
 Ako Vam je bilo zanimljivo, slobodno podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima na Facebook-u i Twitter-u.

HALO se priključio Blicovoj humanitarnoj akciji "Srce Za Decu"

U Srbiji više od 200.000 dece, starosti do 13 godina, živi u apsolutnom siromaštvu; bez hrane, odeće, obuće, doma, igračaka, knjiga, sredstava za higijenu…
U Srbiji ispod praga siromaštva živi 7,9 % stanovništva, a broj siromašnih za oko 200.000 prevazilazi broj korisnika socijalnih usluga.
- Pisali smo Blicu i dobili odobrenje da postavimo propagandne plakate ove akcije na naišim vozilima i damo svoj skroman doprinos ovoj akciji, govori za naš portal predsednik “Halo” taksija Igor Prvulov.
On poziva i ostale sugradjane da se uključe u akciju i pomognu u skladu sa svojim mogućnostima doniranjem na račun ili jednostavno slanjem SMS poruke. Igor dodaje da uvek od goreg postoji i ono gore i da u svakoj situaciji ma koliko bilo teško moramo postupati ljudski i humano. Često se za pomoć u humanim akcijama traže visoke cifre koje retko ko bez obzira na ljudskost koju poseduje u sebi nije u mogućnosti da izdvoji. Nismo to učinili mnogo, svaki naš vozač poslao je po 1 poruku. To je simbolično 6000 din. ako dodamo i poruke sa službenih telefona našeg udruženja. Svojim simboličnim primerom hteli smo da podstaknemo i ostale. Mnogo nas ako donira po malo postićićemo željeni efekat i usrećiti naše najmladje.

- Kao udruženje osim što brinemo o kvalitetu usluga koje pružamo, trudićemo se da budemo prepoznatljivi po društveno odgovornim akcijama poput ove koju smo podržali, ali i kroz akcije koje planiramo u sopstvenoj režiji u bliskoj budućnosti, dodaje Prvulov.
Na sajtu Blica navode da su deca najizloženija siromaštvu. Izdvajanja za podršku porodici su mala, a procedure komplikovane tako da troje od petoro dece koja imaju prava na dečje dodatke ga ne ostvaruje.
Blizu 200.000 dece starosti do 13 godina živi u apsolutnom siromaštvu.
Navedeni podaci su nas usmerili na donošenje odluke da se okupimo i pomognemo našim najmlađim sugrađanima.
Stoga su osnovali Blic Fondaciju koja organizuje i sprovodi humanitarnu akciju pod nazivom “Srce za decu”.
Sredstva se prikupljaju preko Blic Fondacije, i to uplatom na tekući račun, odnosno doniranjem materijalnih sredstava dostavljanjem na određeni način i određeno mesto, a sve u dogovoru sa predstavnicima Blic Fondacije.
Prijatelji akcije, ukoliko žele, imaju mogućnost medijskog predstavljanja u svim medijima koji podržavaju akciju, i to u vidu pojavljivanja imena, logotipa, odnosno objavljivanja fotografija predaje donacije.
Sve informacije o učešću u akciji zainteresovani mogu dobiti na telefon redakcije dnevnog lista Blic, 011/333-4-528 (radnim danima 9 – 18h)
Jedan od načina za učešće u akciji predstavlja i slanje SMS poruke na humanitarni SMS broj 2552 (važi za sve mreže, cena poruke iznosi 100 dinara)
Promenimo sudbinu mališana. Učinimo da njihovo detinjstvo bude bezbrižno.
Izvor : http://www.blic.rs/srce-za-decu

REC DVE O HALO TAXIJU

  HALO taxi je taksi udruženje koje je oformljeno tako da se zasniva na iskrenom poverenju i zadovoljstvu svojih klijenata, stalnom unapređivanju kvaliteta svojih usluga i istrajnom poboljšanju položaja i kooperativnosti svojih članova.
 Jednom rečju, uigrani tim onih koji vole svoj grad i onih koji znaju da bez fer odnosa, strpljivog rada i vizije nema ni uspeha.
 Stvar je sasvim jasna: misija HALO taxija je stvaranje vrhunski organizovanog i modernog evropskog taksija koji bi svojim izuzetnim poslovnim osobinama postao jedan od prepoznatljivih gradskih simbola na korist gostiju, građana i samih taksista. Pod sloganom:

TU SMO DA MENJAMO STVARI!
U SLUŽBI GRADJANA, A NA PONOS GRADA!

https://www.facebook.com/halotaxizrenjanin
  Mi prodajemo usluge koje naši klijenti koriste.Zato su klijenti najvažnija stvar u našem poslu.Oni nisu barijera našem radu, već povod i cilj našeg posla.Sve u svemu klijenti nisu tu zbog nas, već mi zbog njih, pa je potrebno da im izadjemo u susret koliko god je to moguće.Jedino u tom smislu naši klijenti su uvek u pravu.DOBRO RAZMISLITE!!!!Našim klijentima je daleko lakše da promene taksi udruženje sa kojim će se voziti, nego nama da nadjemo i izgradimo korisnika usluga koji će imati potpuno poverenje u našu službu. Pri tome morate voditi računa da je svaki klijent kao i mi ličnost sa vlastitim karakterom,osećanjima i shvatanjima po različitim pitanjima.Dobar glas se daleko čuje što znači više vožnji a više vožnji znači veću zaradu.Iz tog ugla i najkraća vožnja za nas je važna vožnja, jer obično znači i neku drugu vožnju.

MI SMO TU DA POKAŽEMO RAZUMEVANJE ZA NJIHOVA NEZADOVOLJSTVA AKO IH IMA, PRIHVATIMO SVAKI DEO KRIVICE AKO JE IMA, DA DAMO SVAKO POTREBNO OBAVEŠTENJE I NARAVNO PONUDIMO IZVINJENJE.ONI SU NAMA BITNI JER MI POSTOJIMO ZBOG NJIH!!!
  Istovremeno sa širim ekonomskim i društvenim tranzicionim "pretumbacijama", promenili su se i zbirni uslovi za obavljanje taksi-delatnosti. Konkurencija se povećala i zaoštrila, a taksisti nisu više "slučajni prolaznici", "amateri" u potrazi za nekim drugim,"boljim" zanimanjem, već ljudi koji svoju karijeru hoće da započnu i završe u taksiju.Takmičenje za što bolju poziciju na taksi-tržištu i shvatanje taksi delatnosti kao vrlo ozbiljnog i trajnog profesionalnog opredeljenja predstavljaju izazove na koje HALO taxi računa.
  Naravno, udruženje tu trku hoće da dobije istrajnim unapređivanjem i zaštitom položaja svojih članova, visokim standardom svojih usluga, potpunom brigom o sve širim zahtevima klijenata i pozitivnim građenjem svoga imena i imidža, a nikako nameštaljkama i saplitanjem konkurenata ili jeftinim "zamazivanjem očiju" mušterijama. HALO zna da bez investicija, stručnosti i predanog timskog rada nema napredovanja i uspeha. Zato se isključivo bavi individualnim motivisanjem svojih članova i organizacionim osnaživanjem i usavršavanjem svoga funkcionisanja. Stvar je sasvim jasna: HALO je posvećen konstantnom podizanju ugleda i rejtinga vlastitih redova.