MOJA TAXI PRICA I deo

Moja taxi priča je počela pre skoro 7 godina u Zrenjaninu i to sasvim slučajno i naravno, kao kod većine taxista u Zrenjaninu, bila je i još uvek je privremenog karaktera.
Bio sam najmlađi taxista u gradu tih godina i ne bih se usudio da napišem da sam znao da vozim mada sam u to vreme imao visoko mišljenje o svojoj vožnji.
Biti taxista može biti veoma lepo i veoma ružno, zavisi kako se gleda na život i kao i u kom se udruženju radi.
Nije sporno da danas svako može da vozi taxi i da ima zaista neverovatnih kolega, od bahatih i bezobraznih do onih pravih profesionalaca.
U našem gradu postoje dve tipa taxi vozača.
Meni su oduvek bili najzanimljiviji oni Taxisti umišljenici da su Šumaher ili neko poput vozača Formule 1 pa misle da stranku treba što brže prevesti do određenog mesta bez obzira na to da li će stranka preživeti tu vožnju, a da, oni su i vrsni šarmeri, skoro kao agent 007...sigurno vas je vozio takav.
Da, oni su ti koji uživaju u svom poslu i smatraju da im se svi trebaju sklanjati sa puta i često su nervozni i ljuti kada moraju voziti kratku vožnju, onu najomiljeniju od 100din pa vas pitaju;'' Zar niste to mogli peške?''.
Drugi tip Taxi vozača u koji i sebe svrstavam je onaj koji radi svoji posao profesionalno i korektno a to znači da stranku pozdravim sa : '' Dobar dan '' kada ulazi u vozilo, potom sledi: Izvolite?
Kada mi stranka kaže adresu na koju želi da je odvezem, ja vozim najkraćim i najbržim putem uz poštovanje saobraćajnih propisa i ograničenje brzine što je često nerviralo stranke ali ja nisam mario.
Kada stranka izlazi iz vozila, ovaj drugi tip Taxi vozača čak i pozdravi stranku sa :
'' Doviđenja i prijatan dan!''
Desilo vam se tako nešto nekad?
Ovo je u najkraćim crtama o taxi vozačima u Zrenjaninu mada se može jos mnogo toga napisati.
E, toliko za ovo pisanje.
Uskoro slede nove i zanimljivije taxi priče.
Pozdrav od Halo Taxija!!!